Korozija na autu: Koliko rđe se skida sa pragova i šta ide na go lim

Korozija na autu se pre farbanja sanira tako što se rđa skine do zdravog, sjajnog lima, površina odmasti, a na go lim odmah nanese epoksi prajmer, pa tek onda git, filer i boja. Rđa na autu se najpre pojavljuje na pragovima, rubovima vrata i blatobranima, i tu se odlučuje da li je dovoljno brušenje ili je lim već za sečenje. Ovaj tekst prati redosled kojim se radi u radionici: procena stanja, koliko se skida, čime, šta ide na go lim i kojim redom slojevi idu do auto boja i lakova za završni sloj.

Najvažnije iz teksta

1. Rđa se skida dok oko oštećenja ne ostane pojas čistog, sjajnog lima, jer svaka zaostala tačka rđe nastavlja da radi ispod novog premaza.

2. Na go lim ide epoksi prajmer, i to na suvu površinu koja je toplija od tačke rose, a epoksi se nikad ne nanosi preko wash prajmera.

3. Rupa i rđa koja je oslabila prag nisu posao za git i sprej nego za limara, jer ih nijedan premaz ne vraća u nosivo stanje.

Zašto korozija na autu kreće sa pragova, rubova i blatobrana?

Korozija na autu kreće sa pragova jer tu najduže stoje voda, so i blato sa točkova. Prag je nisko, prima sve što točak izbaci, a sa unutrašnje strane ima šupljine koje se sporo suše. Isto važi za donje rubove vrata i blatobrane: voda se skuplja u preklopu lima, a spolja se vidi tek mehur boje.

Zimi je opterećenje najveće - za zimu 2024/2025 JP Putevi Srbije predvideli su 80.000 tona soli sa rezervama za 15.107,7 km državnih puteva, a zimska služba traje od 1. novembra do 31. marta [1]. So sa kolovoza završava na pragovima pet meseci godišnje, pa rđa na pragovima kreće prva.

Kod mnogih modela pragovi na autu imaju i plastičnu oblogu. Ona štiti lim od kamenčića, ali skriva rđu ispod sebe, a sama traži drugačiji postupak. O tome je posebno pisano u tekstu o tome kako ide farbanje plastike na autu.

Unutrašnja strana praga i šupljine: Odakle se rđa vraća?

Rđa koja se posle sanacije vrati na isto mesto najčešće dolazi iznutra. Šupljina praga skuplja vlagu, i ako je lim iznutra već zahvaćen, spoljašnji premaz samo kupuje vreme i zato se pre brušenja proverava drenaža praga i stanje lima sa unutrašnje strane, a posle farbanja šupljina se štiti posebno.

Kada se zna odakle rđa dolazi, sledeće pitanje je koliko je duboko otišla, jer od toga zavisi da li uopšte ima smisla brusiti.

Površinska rđa, bubrenje ili rupa: Tri stanja i šta svako traži

Površinska rđa na pragovima, rđa ispod boje i rupa traže tri različita postupka. Površinska rđa je narandžast sloj ili tačke na mestu gde je boja oštećena, a lim ispod je ceo. Bubrenje znači da je rđa već ispod boje i podiže je, pa je stvarna površina oštećenja uvek veća od mehura. Rupa znači da je lim prošao kroz celu debljinu.

Kako proceniti obim pre nego što krenete da brusite?

Obim se procenjuje otvaranjem, ne gledanjem. Mehur se ostruže dok se ne vidi gde boja ponovo čvrsto prijanja, a lim se pritisne tupim alatom. Ako lim popušta, krcka ili se ljušti u slojevima, to više nije površinska korozija nego oslabljen lim. Ako je ispod mehura samo tamna mrlja na čvrstom limu, dovoljno je brušenje.

Kada je rupa na pragu posao za limara?

Kada lim popušta pod pritiskom ili je rđa probila rupu, prag se seče i vari. Truli pragovi na autu se ne vraćaju gitom, jer git popunjava neravninu, ali ne nosi opterećenje i ne zaustavlja rđu u okolnom limu. Limar iseca zahvaćeni deo do zdravog lima i vari novi komad ili ceo prag, a tek posle toga ide priprema za farbanje. Ako sečenje i varenje radite sami, računajte na zaštitu disanja: Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala je dim od zavarivanja kao kancerogen za ljude, Grupa 1 [2].

Za površinsku rđu i bubrenje postupak je isti, a razlika je samo u tome koliko lima ćete morati da otvorite.

Skidanje rđe sa auta: Koliko se skida?

Rđa se skida dok oko oštećenja ne ostane pojas čistog, sjajnog lima. Granica je mesto gde lim postaje potpuno čist, bez tamnih tačaka u porama, a to je redovno dalje od ivice vidljive rđe. Skidanje rđe sa automobila koje stane na ivici mrlje ostavlja koroziju u mikroudubljenjima, i ona vremenom podiže novu boju. Zato se brusi malo preko ivice, a prelaz prema zdravoj boji se izvlači finijim papirom.

Čime se skida rđa: Brusni papir, disk ili žičana četka?

Za veće površine najbrži je mašinski brusni disk, a za ivice i preklope ručni papir na bloku. Tehnički list Selemix 2K epoksi prajmera traži da se čelik koji nije peskaren mašinski izbrusi diskovima P80 do P120 i odmasti pre nanošenja [3]. Žičana četka skida rastresitu rđu i staru boju, ali ne čisti udubljenja, pa posle nje ide brusni papir. Za ovaj korak koriste se brusni papiri i diskovi u granulacijama od P80 naviše.

Odmašćivanje posle brušenja

Izbrušen lim se odmašćuje pre svakog sledećeg sloja, jer otisak prsta ili ostatak masti sprečava prijanjanje prajmera. Brusna prašina se prvo oduva, pa se površina prebriše sredstvom iz grupe čistači i odmašćivači i ostavi da se osuši.

Od ovog trenutka go lim je izložen vazduhu i vlazi, pa sledeći korak ne treba odlagati.

Šta ide na go lim i koliko brzo?

Na go lim ide epoksi prajmer, nanet što pre posle odmašćivanja. Epoksi zatvara lim od vlage i daje podlogu na kojoj git i filer dobro prijanjaju. Tehnički list traži da se nanosi samo na čistu i suvu površinu čija je temperatura iznad tačke rose, jer kondenzacija na hladnom limu ostaje zarobljena ispod sloja. Preko epoksi prajmera se bez brušenja nastavlja najranije posle 2 sata, a najkasnije u roku od 3 nedelje na 20 °C. Posle tog roka površina se ponovo brusi.

Za male popravke postoji i filer-prajmer u spreju, ali za veću površinu golog lima na pragu praktičniji je epoksi iz pištolja.

Epoksi prajmer ili wash prajmer?

Epoksi prajmer i wash prajmer se ne nanose jedan preko drugog. 

Wash prajmer je tanak reakcioni sloj kiselog tipa koji se nanosi direktno na go lim, i preko njega ide sistem koji propisuje njegov tehnički list. Selemix u tehničkom listu epoksi prajmera navodi da se on ne nanosi preko wash prajmera ni preko 1K sintetičkih prajmera. Tehnički list proizvođača poliesterskog gita isto tako navodi da se git ne nanosi na kisele reakcione prajmere [4]. Ako se ide putem wash prajmera, uz njega se koristi 2K wash prajmer i tačno onaj sloj koji je u njegovom listu naveden kao sledeći. Za sanaciju rđe na pragu jednostavniji je put preko epoksi prajmera za metal.

Sme li git direktno na go lim?

Poliesterski git sme direktno na go lim, ako je lim izbrušen i čist. Tehnički listovi proizvođača gita traže da se go čelik odmasti, izbrusi papirom P80 i ponovo očisti pre nanošenja [5]. Na sanaciji rđe ipak se preporučuje da prvo ide epoksi prajmer, jer git nije antikorozivna zaštita.

Ovo je razlog zbog kog pitanje o redosledu postoji uopšte: oba puta su dozvoljena, ali ne daju istu zaštitu.

Redosled slojeva na sanaciji: Temeljna pre ili posle gita?

Na sanaciji rđe temeljna (epoksi prajmer) ide pre gita. Pitanje „temeljna pre kita ili posle" postavlja se godinama, a odgovor zavisi od toga šta se popravlja. Kod udubljenja na zdravom limu git sme na go lim, ali kod rđe tehnički list proizvođača gita, radi bolje antikorozivne zaštite, preporučuje da se prvo nanese epoksi prajmer-filer. Redosled slojeva posle skidanja rđe sa auta, na primeru praga, prikazuje tabela.

Tabela 1: Redosled slojeva pri sanaciji rđe na pragu

Za popunjavanje se koriste gitevi za karoseriju, a vrsta gita zavisi od dubine neravnine.

Hammerite i konvertor rđe: Šta je privremeno i koliko traje?

Farba preko rđe, sprej i konvertor rđe usporavaju koroziju, ali je ne uklanjaju. Zato se koriste kad prag treba da preživi zimu ili tehnički pregled, a ne kao sanacija pred farbanje. Preparati tipa Hammerite i antirost premazi nanose se preko očišćene rđe i daju čvrst sloj, ali rđa ispod njega ostaje.

Konvertor rđe hemijski pretvara deo rđe u stabilniji sloj i poboljšava prijanjanje premaza. U laboratorijskom ispitivanju prijanjanje epoksi premaza na zarđali čelik poraslo je sa 1,93 MPa na 11,63 MPa posle tretmana fosfornom kiselinom uz taninski konvertor [6]. Taj rezultat pokazuje koliko slabo premaz drži na netretiranoj rđi, a ne da je konvertor trajno rešenje za prag.

Privremeno rešenje ima smisla dok se ne odvoji vreme za pravu sanaciju. Kada do nje dođe, sve što je naneto preko rđe skida se zajedno sa njom.

Farbanje pragova na autu i zaštita posle sanacije

Farbanje pragova na autu je poslednji korak, a zaštita šupljine odlučuje koliko će trajati. Posle filera ide boja u nijansi vozila i lak, kao na svakom drugom elementu karoserije. Donji deo praga, koji prima kamenčiće i so, štiti se dodatnim slojem, a za to služi antikorozivna zaštita u spreju. Unutrašnjost praga štiti se posebno, kroz drenažne otvore, jer spoljašnji premaz do nje ne dopire.

Zaštita pragova se proverava svake jeseni, pre sezone soli. Oštećenje boje na pragu koje se sredi odmah traži sitnu popravku, a ono koje prođe zimu otvara ceo postupak iz ovog teksta.

Najčešće greške pri popravci korozije na autu

Najviše sanacija propada zbog prečica u pripremi, a ne zbog loše boje. Popravka korozije na autu najčešće ne izdrži iz ovih razloga:

• Brušenje do ivice mrlje. Rđa u porama ostaje i vremenom podiže novu boju.

• Git direktno preko rđe. Git ne zaustavlja koroziju, pa se rđa nastavlja ispod njega.

• Go lim ostavljen preko noći. Vlaga i kondenzacija stvaraju tanak sloj nove rđe pre prajmera.

• Epoksi preko wash prajmera. Kombinacija koju tehnički list epoksi prajmera isključuje.

• Rupa zatvorena gitom. Prag izgleda ispravno dok ne popusti, a ispod je i dalje rupa.

Slične greške u pripremi i nanošenju, sa slikama kako izgledaju na gotovom laku, opisane su u tekstu o tome koje su greške u procesima farbanja najčešće.

Bezbedan rad sa brusnom prašinom, prajmerima i rastvaračima

Pre svakog proizvoda pročitajte njegov Tehnički list (TDS) i Bezbedni list (SDS), jer oni navode i način nanošenja i zaštitnu opremu. Brušenje rđe i stare boje stvara sitnu prašinu, pa se preporučuju zaštitne naočare i maska sa filterom za čestice. Prajmeri, gitevi i boje na bazi rastvarača traže masku sa filterom za gasove, rukavice i provetren prostor.

Dvokomponentni (2K) proizvodi sa herterom na bazi izocijanata nose dodatnu obavezu u EU: od 24. avgusta 2023. profesionalna upotreba proizvoda sa više od 0,1 % diizocijanata dozvoljena je samo posle obuke, koja se obnavlja najmanje na pet godina [7]. Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) svrstava epoksi smole među alergene i senzibilizatore kože, pa se rukavice nose i kod rada sa epoksi prajmerom [8].

Česta pitanja – Korozija na autu

Da li auto sa površinskom rđom prolazi tehnički pregled?

Odluku o ispravnosti vozila donosi kontrolor na tehničkom pregledu. Ono što zavisi od vas je da oslabljen lim ili rupu na pragu ne prikrivate gitom i sprejem neposredno pred pregled, jer to nije sanacija. Postupak iz ovog teksta važi za površinsku rđu, a rupa se seče i vari.

Šta su pragovi na autu i zašto prvi propadaju?

Pragovi su donji uzdužni delovi karoserije ispod vrata, između prednjeg i zadnjeg točka. Prvi propadaju jer su nisko, primaju vodu i so sa točkova i imaju šupljine koje se sporo suše. Kod mnogih vozila prag je i deo noseće strukture, pa njegovo stanje nije samo pitanje izgleda.

Može li se farbati preko rđe?

Može, ali takav premaz slabo prijanja, a rđa ispod njega nastavlja da radi. Farba preko rđe je privremeno rešenje, a pre pravog farbanja rđa se skida do zdravog lima i lim se zatvara epoksi prajmerom.

Koliko dugo go lim sme da stoji pre prajmera?

Što kraće: prajmer ide istog dana, čim se površina odmasti i osuši. Vlaga iz vazduha i kondenzacija na hladnom limu brzo stvaraju tanak sloj nove rđe. Ako je lim u međuvremenu potamneo, pre prajmera se ponovo brusi i odmašćuje.

Kako se skida korozija bez brusilice?

Ručno, brusnim papirom P80 na bloku, uz žičanu četku za rastresitu rđu. Postupak je sporiji, ali princip je isti: brusi se dok se ne vidi čist, sjajan lim, pa se površina odmašćuje i odmah zaštiti prajmerom.

Materijali za sanaciju korozije u Ehom programu

Sanacija korozije na autu traži nekoliko proizvoda koji moraju da rade kao sistem: brusni materijal, odmašćivač, prajmer, git i filer. U Ehom programu za ovaj postupak su poliesterski gitevi, osnovne boje i prajmeri za metal i prajmeri i fileri. Uz svaki proizvod proverite tehnički list, jer se rokovi preslojavanja i kompatibilnost razlikuju od sistema do sistema. Za veće količine i tehničku podršku pri izboru sistema javite se preko stranice za kontakt.

Reference

1. JP Putevi Srbije, Plan zimskog održavanja državnih puteva I i II reda 2024/2025

2. IARC Monographs, Vol. 118: Welding, Molybdenum Trioxide, and Indium Tin Oxide (2018)

3. Selemix 2K Epoxy Primer 7-413, tehnički list (2021)

4. Mipa P 85 PE-Feinspachtel, tehnički list (verzija 09/2026)

5. U-POL Extra Multifunctional Polyester Filler, tehnički list (2024)

6. Influence of Phosphoric Acid on the Adhesion Strength between Rusted Steel and Epoxy Coating, Coatings 11(2):246 (2021)

7. Uredba Komisije (EU) 2020/1149, REACH Prilog XVII, unos 74 (diizocijanati)

8. EU-OSHA, OSH-Wiki: Occupational exposure to epoxy resins (2024)